Мисао је увек била одлика великих људи, чак и кад су млади. По томе се разликују од осталих људи. Кад порасту цитирају их и парафразирају. Зато прочитајте ову причу.
Милорад Ђошић
Р а з м и ш љ а њ е великана
Опишите како се може измерити висина небодера обичним барометром“
– било је питање на неком испиту из физике на Универзитету у Копенхагену.
Један од студената је одговорио:
„Око врха барометра завежете крај подужег канапа и полако спустите барометар са крова небодера све док барометар не додирне тло. Дужина канапа увећана за дужину барометра је, у ствари, висина небодера“.
Овај поприлично оргинални одговор је до те мере изнервирао професора, да је студент пао на испиту и био искључен из слушања физике на овом универзитету. Студент се позвао на своја основна права са образложењем да је његов одговор необориво коректан, тако да је универзитет именовао посебну независну комисију која је требало да оцени овај случај. Председник комисије је одлучио да је одговор заиста био тачан, али да није релевантан као доказ познавања материје, у овом случају физике. Да би решили пат ситуацију, одлучено је да студент може да иступи пред специјалну комисију и да има шест минута да да усмени одговор на ово питање, како би показао да познаје основне принципе физике.
Пет минута је студент седео размишљајући и не проговарајући ни реч. Председник комисије га је упозорио да време истиче и да има још само један минут да да одговор на постављено питање. На то је студент одговорио како има неколико изразито релевантних одговора, али да не може да се одлучи који би да да као коначан одговор. Још једном му је саветовано да пожури, после чега је студент одговорио како следи:
– Као прво, могли би да понесемо барометар на врх небодера, бацимо га са ивице и измеримо време које му треба да дотакне тло. Висина солитера би у том слуцају била Х = 0,5г х т2. Једино што би се барометар у том случају разбио.
– Или, у случају да сија сунце, могли би да измеримо дужину барометра, измјерити висину његове сенке, затим измерити висину сенке солитера и пропорционалном аритметиком израчунамо висину солитера.
– Ако баш желите да будете научник на високом нивоу, могли би завезати краћи канап на крај барометра, и пустити га да се клати као клатно, најпре на тлу, а онда на врху небодера. Висина одговара одступању гравитационе силе која делује на тако направљено клатно, Т = 2п2 х (л/г).
Не треба ни помињати да је студент положио испит, а после је био први Данац који је добио Нобелову награду за физику. Главом и брадом Нилс Бор.